20 lipnja 2019, Četvrtak 0:04

728×90
728×90
728×90
728×90
728×90
728×90

CVJETNICA

NEDJELJA 14.04.2019. DANAŠNJE EVANĐELJE : Čitanje Muke Gospodina našega Isusa Krista (Lk 22,14-23,56)

1555256601886

Na Golgoti su tri križa. Trojica su raspeta. Isus i dvojica razbojnika. Trojica trpe, a u trpljenju različito postupaju. Isus moli za one koji ga razapinju: «Oče, oprosti im, ne znaju što čine.» Jedan od razbojnika ogorčeno govori: «Druge je spasio, neka spasi sam sebe.» A drugi se razbojnik otvara Isusu moleći ga: «Sjeti me se kad dođeš u kraljevstvo svoje.»

Isus je sa svih strana okružen izrugivanjem:

A podrugivali se i glavari govoreći: »Druge je spasio, neka spasi sam sebe ako je on Krist Božji, Izabranik!« Izrugivali ga i vojnici, prilazili mu i nudili ga octom govoreći: »Ako si ti kralj židovski, spasi sam sebe!« A bijaše i natpis ponad njega: »Ovo je kralj židovski.« Jedan ga je od obješenih zločinaca pogrđivao: »Nisi li ti Krist? Spasi sebe i nas!«

Glavari se ne izruguju Isusu, ne direktno njemu, nego se izruguju s Isusom. Ne govore njemu nego o njemu. Izruguju se, svode ga na predmet, ignoriraju ga. I to čine pred publikom, pred narodom. Izruguju se s njim kao s Mesijom. Doduše, odaju mu priznanje, čime govore dio istine: »Druge je spasio». A onda: «neka spasi sam sebe». To je izrugivanje jer oni znaju da Mesija ne dolazi spasiti sam sebe nego druge. Pred narodom se žele osvetiti Raspetom jer im je oduzeo narod, odnosno jer je pozornost naroda bila ne na njima nego na Isusu. Zavidni su!

Jedan od razbojnika se ne izruguje s Isusom jer vidi sebe, svoje grijehe. Isus samo njemu odgovara. Zašto? Zato što se komunikacija s Bogom događa samo uz naš pristanak, samo ako ja hoću ući u tu komunikaciju. Bog nas ne želi prisiljavati.

I satnik se ne izruguje s Isusom. Vidi da Isus, za razliku od stotina onih koje je on promatrao, drukčije trpi i drukčije umire. Osjetio je da je Isus pravednik. Izruguju se s njim, a on ne uzvraća.

U svem tom ozračju izrugivanja i trpljenja Isus izriče rečenicu: «Oče, oprosti im, ne znaju što čine.» To je škola praštanja! Isus zna da su oni koji su ga razapeli slijepi. Zato moli za njih. On, koji je fizički zarobljen, moli za one koji su fizički slobodni, ali iznutra zarobljeni – zlom!

Kroz oazu prolazio je namrgođeni čovjek, Ben Sadok. Bio je tako žučljiva karaktera, da nije mogao vidjeti ništa zdravo ni lijepo, a da to ne pokvari. Na rubu oaze stajalo je palmino stablo u najboljem rastu. Ono ubode žučljivog Arapina u oči. On uze težak kamen i stavi ga mladoj palmi nasred krune. Zlobna osmijeha otputovao je poslije ovoga «junačkog» djela dalje.

Mlada palma se tresla i savijala, pokušavajući zbaciti teret – ali uzalud. Previše čvrsto je ležao kamen na njezinoj kruni. Tada zagrabi mlada palma dublje u zemlju, da se odupre kamenom teretu. Spusti svoje korijenje toliko duboko da je ono dohvatilo skrivene vodene žile oaze. Podigla je kamen tako visoko da ga je njezina kruna posve prekrila. Voda iz dubine i sunčana žega iz visine učinili su od mlade palme kraljevsku palmu.

Nakon mnogo godina vrati se Ben Sadok u onu oazu da se razveseli osakaćenu stablu koje je uništio. Uzalud je tražio zgnječenu palmu. Tada ponosna palma spusti svoju krunu, pokaza mu kamen i reče: «Ben Sadoče, moram ti zahvaliti: Tvoj me teret učinio jakom!»

.

Autor : fra Marinko Šakota
Datum objave : 14.04.2019.